Космајска јесен 2017.

22.10.2017. – недеља
После , може се слободно рећи, више месеци успешне сезоне новоформиране бициклистичке секције ПД „Вис“ на ред је дошла и последња (бар званично) овогодишња акција. У плану је била вожња до Космаја, преко Миросаљаца и Сибнице са повратком преко Арнајева и Соколова.
Већ у 8:45, свежег и сунчаног недељног јутра, бициклисти су почели да се окупљају. Први су ту били Радиша и Дејан из Аранђеловца, који су поранили само да би возили са нама. За њима су почели да пристижу и остали гости, Бојана и Горан из Обреновца и Владета са Уба. До 9:00 су стигли и Лазаревчани, Тамара и Огњен, који први пут возе са нама, Јаца, Саша, Александар, Аца, Влада, Горан и Зоки. Морам признати да сам био пријатно изненађен бројем учесника. После традиционалног фотографисања испред Скупштине општине, у 9:15 нас 15 је кренуло ка Космају.
После нешто више од сат и по и 37 километара лагане вожње, уз мање проблеме (пробушена гума и замена исте) смо стигли до Дучине, где традиционално правимо паузу у дворишту једне продавнице. Ту смо се освежили и прикупили снагу за наставак вожње. Након још 9 пређених километара, од чега скоро 4 успона кроз прелепе јесење пејсаже, стигли смо на Космај. Ту смо направили паузу у ресторану Пикник, са чије се терасе пружа феноменалан поглед на западне обронке Космаја и Младеновац.
Након освежења и уживања у погледу, упутили смо се ка споменику палим борцима космајско-посавског партизанског одреда где смо се нашли са двадесетак бициклиста који су дошли из Београда. У питању су удружења бициклиста N-BIKE и TCT са којима имамо одличну сарадњу од самог оснивања наше секције.
Уследило је групно фотографисање и краћа пауза након које смо се сви заједно упутили ка Рогачи и ресторану Верона у подножју Космаја. Ако очекујете опис стазе којом смо се спустили од споменика до ресторана, мораћу да вас разочарам. Стаза је толико лепа (поготово у јесен) да је речима тешко дочарати. Нажалост, за време тог спуста није било прилике ни за фотографисање, тако да ћете морати сами да се уверите у то.
Неки од нас су паузу у Верони искористили да и ручају у прелепом амбијенту и око 15:10 је дошло време да се опростимо са пријатељима из Београда и полако кренемо ка Лазаревцу. Овај пут нас је било 14. Радиша и Дејан су са Космаја отишли право у Аранђеловац, а придружила нам се Бојана која је на Космај дошла са београдским бициклистима. Вратили смо се преко Бељине, Арнајева и Соколова и у Лазаревац стигли у 17:00.
Након опуштања у локалном пабу, дошло је време да се опростимо и са пријатељима из Обреновца и Уба и да у 18:00 и званично завршимо акцију.
Када се сумирају утисци са свих овогодишњих акција, морам да признам да је ова (бар мени) једна од најлепших. Да ли због идеалних временских услова, лепиих предела или због друштва, не знам. Највероватније су све три ствари у питању. Надам се да и остали деле моје утиске и да ће следеће године уживати у неким новим вожњама.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *