До Зорнића куће са Висом

09.04. 2018. – понедељак

 

После успешне прошлогодишње бициклистичке сезоне, која је била и прва, дошао је ред и на отварање друге сезоне . Иако је по првобитном плану ова вожња била најављена за март, време као да се уротило против нас и два пута смо због кише померали термин вожње. У том померању термина смо сачекали и ускршње празнике и нерадни понедељак.

Почели смо да се окупљамо већ око 845 испред Скупштине општине. Овај пут време нас је послужило – било је сунчано а температура је била око 20°С (додуше, на појединим деоницама било је и јаког ветра, али то је било занемарљиво). Како је време пролазило све више бициклиста је пристизало.У 915, нас 9, се упутило ка Баћевцу преко Великих Црљена, Арнајева, Лесковца и Великог Борка. Треба напоменути да су, поред Лазаревчана, на вожњу кренули и Бојана и Горан из Обреновца (већ стандардни учесници наших акција), који су аутом дошли до Лазаревца. У Великим Црљенима нам се придружио и Лука из Степојевца, коме је ово прва вожња са нама (као и Милану који је сам нама кренуо из Лазаревца).

Паузу смо направили у Великом Борку, где смо допунили бидоне и купили пар слаткиша у локалној продавници. Ту нам је пришла и једна старица која нас је, и поред нашег одбијања, почастила кесицом бомбона уз речи: „Узмите, ви сте бициклисти, требаће вам.“ После кратке паузе смо наставили ка Баћевцу и етно комплексу „Зорнића кућа“. Последњих  десетак километара у глави ми се мотала само мисао да ли комплекс уопште ради, с обзиром да је понедељак за њих нерадан дан. Већ сам осмислио и резервну варијанту, која није била ни приближно атрактивна као локација ка којој смо се упутили. У мени је ипак до последњег тренутка живела нада да ипак раде, с обзиром да су ускршњи празници.

Иако је било сунчано, мене као да је обасјао један посебан зрак када смо, у 1115, стигли и када сам видео да је комплекс ипак отворен. Ушли смо унутра, а дочекао нас је прострт црвени ћилим на травњаку, као и постављен сто. Испоставило се да су пратили наше најаве на фејсбуку и знали су да долазимо (толико о утицају друштвених мрежа). Након што смо се окрепили хладним пићем и куваним јајима (ипак је дан раније био Ускрс), неки од нас су се испружили на ћилиму, док су други кренули у обилазак имања, у оквиру кога се налазе и штале и мини зоолошки врт.

Око 1230 је већ било време да кренемо назад, овај пут преко Степојевца уместо преко Арнајева и Соколова. Паузу смо поново направили у Великом Борку. У Степојевцу смо се поздравили са Луком, као и са Гораном из Обреновца који је одлучио да се ипак бициклом врати кући, преко Конатица, Дражевца и Мислођина. Нас осморо је наставило пут ка Лазаревцу, а пошто смо се и са Миланом опростили у Шопићу, седморо нас је, око 1440, стигло на место одакле смо кренули. Тиме је акција и званично била завршена. Одатле су неки отишли кући, а неки остали на пићу.

И поред одлагања два пута и поред тога што су празници у току, број бициклиста је био задовољавајући. Надам се да ће на следећој вожњи број бити и већи. Оно што је сигурно је да сам се ја провео одлично, а надам се да и две Бојане, два Горана, Раде, Аца, Зоки, Милан и Лука исто осећају.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *