Недеља у Забрану

  1. 05. 2017. – недеља

Мало је недостајало да и друга акција бициклиста ПД „ВИС“ буде одложена (ако не и отказана) због неповољне метеоролошке прогнозе претходних дана. Двадесетчетири сата пре планираног поласка је донета одлука да се ипак вози и показало се да је та одлука била исправна.

Време нам је ишло на руку. Није било претерано топло, а није било ни кише (што је ипак било битније). Може се рећи да су услови за вожњу били идеални. Полазак је био планиран за 900 испред Скупштине општине. Поједини бициклисти, попут Раше из Аранђеловца, су стигли и доста раније, тако да смо око 910 нас дванаесторо (већ споменути Раша и једанаесторо Лазаревчана) кренули ка Обреновцу. Пут нас је водио преко Степојевца, Конатица и даље ка Мислођину. Ту смо направили једну краћу паузу после које смо наставили пут ка излетишту Забран, на самој обали Саве надомак Обреновца. До циља смо стигли око 1120. У Мислођину нам се придружила и Бојана из Обреновца, док нас је Горан чекао у Забрану. Убрзо су нам се придружили Данијела и Синиша који су дошли из Београда.

По доласку у Забран нас је чекало пар изненађења. Иако су најавили да ће нас дочекати са неким освежењем, нисмо могли ни да претпоставимо да ће се Бојана и Горан толико потрудити да нас угосте. Из аута су почели да ваде корпе и торбе са разним сланим и слатким ђаконијама, као и свакојаке врсте пића, од сокова до пива.

Након нашег нескривеног одушевљења, уследило је још једно изненађење. Јоца је још од поласка из Лазаревца деловао забринуто због могуће кише, што ми уопште није личило на њега. Ако је ико навикао да вози у свим временским условима, то је он. Показало се да је имао јак разлог за забринутост. Наиме, у Забрану је из кесе извадио поклоне за све присутне бициклисте, дар нашег познатог уметника Душана Рајшића. Гостопримство Досева је можда могло и да се очекује, али ови поклони су били изненађење за све. Хвала Душану на њима и надам се да ће заузимати почасно место на зиду сваког од нас (за себе сам сигуран).

У 1230, нас тринаесторо (Горан је остао да поспреми за нама, а Јаца и Раша су због обавеза мало раније кренули) смо кренули ка Убу. У Стублинама су се од групе одвојили Мира, Катарина, Ненад и Саша, док смо се по уласку у Уб  поздравили и са Бојаном, Данијелом и Синишом. Они су се преко Бањана вратили ка Обреновцу и даље ка Београду. Нас шесторо (Бојана, Јоца, Зоки, Влада, Кузма и ја) смо, после једне паузе, наставило пут ка Лајковцу и даље ка Лазаревцу. У Лазаревац смо, после пређених 95 километара, стигли око 1600 и као што обичај налаже, свратили на пиће пре него што смо се разишли.

Судећи по утисцима осталих, сви су били презадовољни и може се сматрати да је акција успела. Највећи допринос успешности акције може се приписати породици Досев (Бојани и Горану), као и Душану Рајшићу и на овај начин им захваљујем у име свих учесника акције.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *