Бициклом на Букуљу

20.05.2018. – недеља

 

Било је питање времена када ћемо организовати прву вожњу са пређених преко 1.000 метара висинске разлике (ипак смо ми пре свега планинарско друштво) и избор је пао на Букуљу. Поред тога што нам је релативно близу, и сам пут је добар.

Време нам је ишло на руку. Сунчано са идеалних 20-так степени (бар у преподневним часовима). Почели смо да се скупљамо већ око 8:45 (неки су дошли и раније) испред Скупштине општине. Како је време пролазило све више бициклиста је пристизало. После традиционалног фотографисања испред зграде Скупштине, у 9:05 нас 18 се упутило ка Аранђеловцу  преко Бистрице, Трбушнице, Крушевице и Даросаве.

У Даросави нас је сачекао и Радиша из Аранђеловца, који је остатак пута (укључујући и повратак за Лазаревац) возио сам нама. После краће паузе на уласку у Аранђеловац, потребне да се сви искупимо, наставили смо ка граду. Мало дужу паузу (скоро 30 минута) смо направили у пријатном амбијенту парка Буковичке бање.

Након неизбежног фотографисања смо се, око 11:45, упутили Трешњевичким путем према  Букуљи. Од самог изласка из града чекало нас је близу 10 километара константног успона тако да смо на врх стизали по групама. У сваком случају, око 13:00 смо сви били на циљу. Ус ледило је освежење (треба напоменути да је Радиша организовао и сокове и слаткише за све), обавезно фотографисање на осматрачници, као и ситније поправке на бициклима. Наиме, Горан (јача половина брачног пара Досев) је имао пех да му пукне ланац. На сву срећу имали смо потребан алат и делове при руци тако да смо брзо оспособили бицикл за даљу вожњу. На Букуљи смо остали до 14:30 када смо одлучили да је време да се крене назад.

По силаску у Аранђеловац смо се окрепили у једној пекари и затим наставили пут ка Лазаревцу. Нажалост, на изласку из града десио се још један пех. Бојани (нежнијој половини брачног пара Досев) је пукла гума, и то спољна. Ко зна како би се и то решило да опет Радиша није прискочио у помоћ и контактирао Сервис Симић где смо купили нове спољну и унутрашњу гуму (иако је недеља нерадни дан). Брзо смо заменили гуме и мало после 16:00 смо могли да наставимо пут ка Лазаревцу.

Овај пут смо ишли мало дужом али равнијом рутом, преко Рудоваца, Барошевца, Зеока и Медошевца. Пут је протекао без проблема (као да их није било довољно) и у Лазаревцу смо били око 17:30. Као што традиција налаже, пре растанка смо попили пиће и разменили утиске. Ту смо се поздравили ас Бојаном и Гораном из Обреновца, који су постали већ стандардни учесници ових наших вожњи, са Владетом и Небојшом са Уба, као и са Радишом из Аранђеловца (који је, као што сам напоменуо, возио са нама до краја, а затим се бициклом вратио у Аранђеловац). Овим је акција и званично завршена око 18:30.

Поред мањих пехова које смо успешно решили, акција је успешно завршена. Посебно радује чињеница да се све већи број Лазаревчана укључује у ове акције. Овај пут нас је било 14 Лазаревчана што је највећи број откад организујемо акције. Наравно, велике похвале иду и бициклистима из оближњих градова који већ дуже време уузимају учешће на овим акцијама. Надам се само да и сви они деле са мном одушевљење целом овом акцијом и да ћемо се поново скупити (можда и у већем броју) већ за 14 дана, на новој вожњи.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *