У гостима код Гаје

Не знам да ли се и другима чини исто што и мени али ова зима никако да прође и да се створе услови за једну вожњу бајсем. Покушавали смо да се организујемо, није да нисмо, али нас је једном спречио мраз а други пут киша. Некако смо успели да се скоцкамо и заказали смо вожњу за 18.03.2022. у 11 часова а полазак од рударске чесме.

На зборном месту један за другим на време су стизали бициклисти. Оно што ме одмах обрадовало су двојица колега од којих један иде први пут са нама док смо имали и такорећи једног повратника. Пеђа је кренуо први пут а Тони је и раније ишао са нама. Пре поласка смо Пеђи, Јоца и ја смо додували гуму и могли смо да закотрљамо точкове. Сунце је било увелико изашло али благ ветар и халадноћа су били присутни па смо морали да обучемо више слојева. Котрљајући точкове теме су се ређале једна за другом а и нове идеје везане за вожњу. То дружење и разговор у моментима је прекидао коментар да је тужно колико људи не воле своју средину па праве сметлишта свуда редом. Ми смо прошли поред три таква. Пошто је терен био равничарски брзо смо стигли до Јабучја. Ту смо на тренутак стали да наш нови колега одмори ноге. Буца је искористио паузу да се јави сестри јер смо стали баш испред њене куће. Након паузе настављамо даље а онда у Лајковцу стајемо испред локалне продавнице како бисмо купили пиће за окрепљење. Од Колубаре нас дели 2км па Јоца одлази да откључа брвнару. На наше одушевљење Гаја је био ту и као сваки прави домаћин нас је угостио. Била је ту домаћа ракија и специјалитети из сушнице за које се сам побринуо. Док смо дегустирали пршуту и сланину, стигла је и кафа у мојој режији па је угођај био на завидном нивоу. Док смо збијали шале и размењивали разна искуства нама у госте пристиже и Мира са сином, коју је позвао Буца. Одмах се видело да ће кад стаса кренути нашим стопама јер је из кола повадио разне реквизите за боравак у природи, као и тротинет и бициклу. Повратак смо договорили у 14часова. Од нас осморо, петоро је кренуло назад. Остали су Буца, Кузма и Пеђа да праве друштво Гаји и гостима јер су касно стигли. Срдачно смо се поздравили и захвалили Гаји на гостопримству и нас петоро је кренуло на повратак кући. Одмах по поласку десила се једна ситуација коју ми присутни знамо и коју ћемо и препричавати у будућности. Овде је нећу описивати већ ћу само поздравити нашег друга Милана. До куће смо ишли кроз Ћелије и Петку а колону смо предводили Жељко и ја и тако пробијали ветар који је почео у међувремену да дува. Релативно брзо смо стигли без неких пауза јер за то није имало потребе.

Мени је као учеснику ове акције било право задовољство и уживање да возим и да се дружим са оваквим људима. Надам се да нам ускоро почиње све лепше време и да ћемо имати више прилика за вожњу и дружења. Пошто имамо сјајне планове и дестинације за вожњу само је потребно да имаш бициклу и добру вољу  и добродошао си. До следећег дружења поздрав.

Share